Свјетски дан борбе против хепатитиса - Интервју

НЕОПХОДНЕ СВАКОДНЕВНЕ МЈЕРЕ ОПРЕЗА

Хепатитис је вирусна упала јетре која доводи до оштећења или уништења њених ћелија. О неким аспектима ове болести разговарали смо са др Александром Радојчић, инфектологом из Болнице Бијељина

Хепатитис је обољење о којем се раније много више говорило… Значи ли то да је сада мање обољелих?
Број обољелих од хроничних хепатитиса се постепено и полако повећава. Најчешће пацијенте обољеле од хроничног вирусног хепатитиса дијаганостикујемо радећи дијагностику неког другог обољења или прије хирушких интервенција. Пацијенти немају никакаве тегобе, сем у случају кад додје до реактивације обољења и пацијент пожути. У великом броју случајева постоји блага активност трансаминаза, пацијента упуте инфектологу или гастроентерологу, уради се серологија те се утврди да пацијент има хронични вирусни хепатитис. До прије неколико година, током пројекта УН, отворено је 21 савјетовалиште где су клијенти тестирани на вирусне хепатитисе и ХИВ, анонимно, добровољно, повјерљиво и бесплатно. У том периоду имали смо велики број новооткривених хроничних вирусних хепатитиса. Захваљујуци пројекту и нашем Министарству здравља које је било укључено у све наше активност, имали смо могућност да се више појављујемо у медијима и да причамо о свим сексуално преносивим болестима и начинима заштите, као и методама лијечења. Лијечење хроничних вирусних хепатитиса спроводе инфектолози у Инфективној клиници УКЦРС у Бањој Луци, као и остали инфектолози у болничким условима.

Шта говоре регистри обољелих на подручју које гравитира установи у којој радите?
У току године у ЈЗУ Болница Бијељина буду пријављена 3-4 случаја акутних вирусних хепатитис и 10-15 новооткривених хроничних вирусних хепатитиса. Став је у инфектологији да лијечење хроничних вирусних хепатитиса треба проводитии до 65 године живота, а након тога се пацијент само прати. Пацијенти се упућују на Инфективну клинику УКЦРС Бања Лука гдје се ради потврда тестом ПЦР и на основу ког инфективни конзилијум доноси одлуку о врсти и дузини терапије. Инфектолози у болницама прате такве пацијенте за вријеме терапије.

Које врсте хепатитиса постоје и какве компликације изазивају код људи?
Постоји 6 врста вирусних хепатитис. Сви сем А , Е и Г могу да дају акутне и хроничне вирусне хепатитисе.
Акутни хепатитис А је обољење које настаје код недовољне хигијене, зове се и болест прљавих руку. Захтијева мировање, надокнаду течности и лакшу исхрану. Не оставља никакаве посљедице након прележаног обољења и оставља имунитет. Хепатитис Б може да буде акутни и хронични. Преноси се крвним путем, секретима и екскретима. Чешће је сексуално пренесено обољење и постррансфузијско. Акутни налаже мировање, надокнаду течности и лакшу исхрану. Оставља имунитет након прележаног обољења. Хронични вирусни хепатитис Б је обојлење које захтијева спроводјење лијечења и поред свих већ наведених мјера. У односу на број копија вируса у циркулацији(ПЦР) конзилијум одредјује терапију и дужину терапије . Умалом броју случајева пацијенти не рагују ни на једну терапију, проглашавају се нон-респондерима и настављају само симптоматску терапију. Као и други хронични вирусни хепатитиси и Б доводи код нон-респондера или нелијечених пацијената до цирозе и карцинома јетре. Хепатитис Ц може бити акутни и хронични, такодје је болест која се преноси крвним путем, секретима и екскретима. Као и хепатитис Б и хепатитис Ц захтијева терапију и све потпорне мјере. За разлику од хепатитиса Б, хепатитис Ц је чешћи код корисника ИВ наркотика и особа са тетоважама. Терапија се одредјује на основу ПЦР и генотипа и, такодје, може да доведе до цирозе јетре и карцинома јетре. Хепатитс Д је самоограничавајуће обољење јер иде удружено са хепатитисом Б код корисника ИВ наркотика . Кад се потроши омотач вируса Б, хепатитис Д више није активан јер не посједује сопствени омотач. Хепатитис Е је акутно обојлење које је феко-орална инфекција која се преноси контаминираном водом. Ријетко је обољење. За 15 година, колико радим као инфектолог у Бијељини, сусрела сам 2 акутна хепатитиса Е. Захтијева рехидратацију,мировање и лакшу исхрану. Не прави компликације сем ако не буде фулминантни облик обољења. Хепатитис Г је обољење слично грипу, капљична инфекција која не прави компликације.

На који начин се лијечи хепатитис, да ли се промијенило нешто у приступу од времена када сте почели да радите , па до данас?

Сви вирусни хепатитиси могу да буду и фулминантног тока. Изузетно тешке клиничке слике и у великом броју, нажалост, са смртним исходом.
Доказују се серолошким маркерима и потврдјују ПЦР . Сви вирусни хепатитиси се лијече. Акутни захтијевају мировање, надокнаду течности и лакшу исхрану.
Хронични вирусни хепатитиси захтијевају поред ових мјера и терапију која зависи од вредности ПЦР и генотипа( код ХЦ). У зависности од броја копија, комплетних налаза, ултразвука абдомена и општег стања пацијента, инфективни конзилијум доноси одлуку и пацијент започиње терапију. Сад имамо и интерферонфрее лиекове, који су свјетски стандард за лијечење.
У којој мјери су здравствени радници изложени хепатитису и да ли проводе обавезне мјере заштите?
Здравствени радници су дужни да буду вакцинисани против вирусног хепатитиса Б. Поред обавезне вакцинације они проводе мјере личне заштите тако што користе рукавице приликом инвазивних метода, након сваке манипулације перу руке сапуном, редовно чисте и дезинфикују радни простор И користе искључиво стерилне инструменте. Здравствени радници су свјесни да све ове мјере морају да се примјењују.

Са Др Александром Радојчић разговарала Жељка Грабеж Биуковић.