На бироу чак 117 љекара

БАЊАЛУКА - Међу 11.210 високообразованих незапослених лица на евиденцији Завода за запошљавање РС, скоро три пута више је оних са дипломом друштвено-хуманистичких и сродних наука од лица са дипломом природних, технолошких и сродних наука.

Подаци кажу и да се на бироу налази чак 117 љекара.

Према подацима Завода за запошљавање РС, закључно са крајем марта ове године, са дипломом друштвено-хуманистичких и сродних наука налази се 8.209 лица, а са дипломом природних, технолошких и сродних наука пријављено је 3.001.
"На евиденцији незапослених лица налазе се 872 здравствена радника високе стручне спреме, а од тог броја њих 117 су љекари", истичу у Заводу.
"Све земље у свијету се боре да имају своје докторе, дају им све бенефите да заврше медицински факултет, да добију посао у својој струци. Не само код нас, него и у другим земљама југоисточне Европе имате те небулозе, ту срамоту да вам доктори и други високообразовани здравствени радници буду на бироу", каже Миодраг Фемић, предсједник Струковног синдиката доктора медицине РС.

Он наводи да стално говоримо о одласку људи, а нико неће да запосли младе љекаре са бироа, међутим он истиче и да постоји могућност "мешетарења", да неки љекари раде вани, а да су код нас на бироу пријављени ради остваривања одређених бенефита.

"Тих 117 љекара нам треба као хљеб, те људе треба одмах повући да раде, јер има сасвим довољно радних мјеста и потребе за њима. Ако узмемо да око 130 љекара ради код нас на 100.000 становника, а у ЕУ је правило 360 љекара на 100.000 становника, онда видите колико нам љекара треба", рекао је Фемић.

Старосна доб запослених љекара у РС је у горњој граници близу пензије, каже Фемић, те под хитно треба размишљати о занављању кадра, те су потребни ради квалитета услуге.

Саван Вујин, секретар Уније студената РС, каже да и поред тога што је већи број незапослених лица са друштвеним факултетима и што теже долазе до посла, постоји тенденција да млади опет више уписују такве факултете.

"Рецимо, прије уписују економски факултет, факултет политичких наука, него електротехнички факултет, технолошки или машински факултет, јер је створена слика код студената да су такви факултети тежи. Они такође бирају факултете према својим карактеристикама, те, рецимо, ако неко воли право, он ће га уписати иако зна да ће теже доћи до посла него неки инжењер", рекао је Вујин за "Независне".

Он каже да је такође све мање студената на факултетима, јер млади одлазе, напуштају наше факултете, а и све је мање дјеце, па тиме и свршених средњошколаца, тако да је много проблема на које треба дјеловати.

Додао је да је у јавности створена слика да се теже долази до посла са друштвеним факултетима и да се та тенденција полако и мијења.
"Ја сам завршила гимназију и жељела сам да студирам политикологију, тако да сам то и уписала, иако слушам од родитеља да ћу тешко наћи посао као 'друштвењак' студент. Мислим да то све зависи од упорности човјека", каже једна студенткиња из Бањалуке.