Новости

ОБАВЈЕШТЕЊЕ

О Б А В Ј Е Ш Т Е Њ Е

Обавјештавају се чланови  да је Извршни одбор Коморе 12. 11. 2020. год. на основу Правилника о додјели једнократне финансијске помоћи члановима Коморе доктора медицине Републике Српске, донио одлуку да се као вид подршке  свим љекарима, обољелим од теже форме КОВИД 19 исплати солидарна једнократна помоћ у износу од 1000.00 КМ (хиљаду КМ).

Предвиђена средства исплатиће се на рачун обољелог колеге, који је дужан да достави у Комору сљедећу документацију:

  • ·Захтијев за исплату једнократне помоћи члану КДМРС ,ако је боловао од КОВИД 19;
  • ·Доказ о позитивном тесту на КОВИД19;
  • ·Доказ о болничком љечењу и

Доказ да је у току болничког лечења коришћена потпора кисеоником.

Такође је донесена и одлука да се и породици преминулог  љекара од посљедица  КОВИД 19, као вид подршке, исплати једнократна помоћ у износу од 1000.00 КМ (хиљаду КМ).

Предвиђена средства исплатиће се на рачун подносиоца , члана породице , који је дужан да достави у Комору сљедећу документацију:

  • ·Захтијев за исплату једнократне донације  породици преминулог члана КДМРС;
  • ·Извод из матичне књиге умрлих;
  • ·Извод из  матичне књиге рођених/вјенчаних за члана породице - подносиоца захтјева;
  • ·Медицинску документацију

Непотпуни захтјеви неће се узети у разматрање.

Opširnije...

Информација о свечаној скупштини и наградама Коморе

Годишња свечана скупштина Коморе доктора медицине Републике Српске (КДМРС) која се требала одржати у Бањој Луци 13.11.2020. године ће одлуком органа Коморе бити одложена због тренутне епидемиолошке ситуације и изузетне ангажованости доктора, чланова Коморе, у борби против корона вируса.

Традиционално, на свечаној скупштини КДМРС се додјељују признања најистакнутијим члановима Коморе као и најуспјешнијим студентима медицине у Републици Српкој у протеклој години. Овогодишњи лауреати најпрестижнијх награда Коморе су:

Велики печат: Проф. др Миливоје Достић

Хипоктаово призање: Проф. др Векослав Митровић, Прим. др Драган Војводић (постхумно), Проф. др Миодраг Лазић (постхумно).

Повеља за изузетне резултате на унапређењу медицинске науке и струке: Др Марко Пекија (постхумно).

Средства предвиђена за организацију свечане скупштине ће бити преусмјерена у фонд из којег ће КДМРС додјелити једнократне финансијске помоћи члановима КДМРС обољелим од теже форме ЦОВИД 19 као и породицама чланова КДМРС преминулих од посљедица ове болести.

Списак свих награђених колега погледајте ОВДЈЕ.

Opširnije...

Комора доктора Републике Српске - Саопштење

Годишња свечана скупштина Коморе доктора медицине Републике Српске  (КДМРС) која се требала одржати у Бањој Луци 13.11.2020. године ће одлуком органа Коморе бити одложена због тренутне епидемиолошке ситуације и изузетне ангажованости доктора, чланова Коморе, у борби против корона вируса.
 
Традиционално, на свечаној скупштини КДМРС се додјељују признања најистакнутијим члановима Коморе као и најуспјешнијим студентима медицине у Републици Српкој у протеклој години. Овогодишњи лауреати најпрестижнијх награда Коморе су:
 
Велики печат: Проф. др Миливоје Достић
 
Хипоктаово призање: Проф. др Векослав Митровић, Прим. др Драган Војводић (постхумно), Проф. др Миодраг Лазић (постхумно).
 
Повеља за изузетне резултате на унапређењу медицинске науке и струке: Др Марко Пекија (постхумно).
 
Средства предвиђена за организацију свечане скупштине ће бити преусмјерена у фонд из којег ће КДМРС  додјелити једнократне финансијске помоћи  члановима КДМРС обољелим од теже форме ЦОВИД 19 као и породицама чланова КДМРС преминулих од  посљедица ове болести.
 
 
Велики печат коморе:
Проф. др Миливоје Достић; Медицински факултет, Фоча
 
Хипократово признање:
Проф. др Векослав Митровић, Медицински факултет, Фоча
Прим. др Драган Војводић (постхумно), УКЦ Бања Лука
Проф.др Миодраг Лазић (постхумно), КЦ Ниш
 
Повеља за примарну здравствену заштиту:
Прим. др Горан Рачетовић, ЈЗУ Дом здравља Приједор
Прим. др Бранислава Шупић, ЈЗУ Дом здравља Соколац
Др Стаменка Тривић, ЈЗУ Дом здравља Бања Лука
Др Мирела Касабашић , ЈЗУ Дом здравља Бања Лука
Др Дражена Солдат – Докић, ЈЗУ Дом здравља Бања Лука
Др Ненад Мићић, ЈЗУ Дом здравља Бања Лука
Др Љубиша Шкипина, ЈЗУ Дом здравља Вишеград
Др Горана Петковић, ЈЗУ Дом здравља Фоча
Др Горан Бирчаковић, ЈЗУ Дом здравља Зворник
Др Стојан Смиљанић, ЈЗУ Дом здравља Теслић
Др Велинка Шотра Короман, ЈЗУ Дом здравља Пале
Др Наташа Ђерић Ракита, ЈЗУ Дом здравља Источно Сарајево
Др Јела Алексић, ЈЗУ Дом здравља Бијељина
Др Јулија Краљ, Институт за заштиту здравља Требиње
 
Повеља за организацију здравствене службе:
Проф. др Нада Бањац, ЈЗУ Дом здравља Бања Лука
Доц. др Маријана Ковачевић, Универзитетска болница Фоча
Мр сц. мед. Мирослав Обреновић, Универзитетска болница Фоча
Мр сц.мед. Бранка Милошевић РЗ Бања Лука, ЈЗУ болница Градишка
Мр сц.мед. Горан Станојкоски, ЈЗУ болница Србија
Прим. др Божана Ђукелић Селак, Завод за трансфузијску медицину РС
Прим. др Гордана Арнаутовић, ЈЗУ болница Бијељина
Прим. др Драженка Јандрић, ЈЗУ Дом здравља Градишка
Прим. др Весна Глувић Челић, ЈЗУ Дом здравља Градишка
Др Милан Благојевић, ЈЗУ болница Добој
Др Владимир Савић, ЈЗУ болница Добој
Др Зорислава Лукић, ЈЗУ Дом здравља Бања Лука
Др Мирјана Миљковић, ЈЗУ Дом здравља Бања Лука
Др Ненад Милошевић, ЈЗУ Дом здравља Сребреница
Др Марела Шагољ, ЈЗУ Дом здравља Источно Сарајево
Др Рада Алексић, ЈЗУ болница Требиње
 
Повеља за најбоље резултате постигнуте на студију медицине:
Др Игор Лепир,  Медицински факултет, Бања Лука, 9,93
Др Анђела Матић, Медицински факултет, Фоча, 9,36
 
Повеља за изузетне резултате на унапређењу медицинске науке и струке:
Др Марко Пекија, УКЦ Бања Лука (постхумно)
 

 

Opširnije...

Клиника за психијатрију - Анкета

Поштована/и,

Клиника за психијатрију, Универзитетског клиничког центра Републике Српске координише међународним истраживањем о утицају пандемије COVID-19 на ментално здравље становништва. У области општег менталног здравља, главни психолошки утицај пандемије COVID-19 процјењује се да је у виду повећане стопе стреса или анксиозности. У популацији која је већ јако погођена, отварају се посебна питања која су везана не само за ментално здравље као дио јавног здравља већ и ментално здравље као важно код запослених који директно раде на сузбијању епидемије или су под повећаним ризиком од заразе (здравствени радници).

Ово истраживање се истовремено спроводи заједно са колегама из Србије, Хрватске, Италије, Сјеверне Македоније и Словеније. Замолили бисмо Вас да одвојите 15 минута и попуните анкету онлине, и евентуално је прослиједите колегама, пријатељима, члановима породице. Анкета је анонимна. Услов за попуњавање анкете је да имате 18+ година и да сте за вријеме пандемије боравили у Босни и Херцеговини. Преко линка у продужетку можете приступити попуњавању анкете. Попуњене анкете се аутоматски прикупљају у заједничкој бази. Хвала Вам унапријед на учешћу.

Клиника за психијатрију, Универзитетски клинички центар Републике Српске

 

Анкету можете попунити на овом ЛИНКУ.

Opširnije...

“Sigurna profesija” - program osiguravajuće zaštite zdravstvenih radnika

Medicinsko osoblje je oduvijek, a posebno u vrijeme pandemije, jako izloženo nizu neugodnih situacija povezanih s profesionalnim rizicima. S obzirom na složenost medicinskog poziva i činjenicu da se u doba koronavirusa neminovno povećava svijest o odgovornosti, ne čudi povećano interesovanje ljekara i drugih zdravstvenih radnika za rješenja kako zaštiti sebe i svoje poslovanje u doba krize.

Pravi izbor i u vrijeme pandemije, za sve pripadnike medicinske profesije, je “Sigurna profesija” - program osiguravajuće zaštite zdravstvenih radnika, koji na bh. tržištu nudi jedino UNIQA osiguranje. Zahvaljujući „Sigurnoj profesiji“ svi zdravstveni radnici za relativno simboličan godišnji iznos mogu obezbjediti kompletnu zaštitu od profesionalne odgovornosti, pravnu zaštitu u krivičnom i prekršajnom postupku kao i osiguranje finansijskog gubitka. Osiguranje pokriva materijalne i nematerijalne štete počinjene trećim licima prilikom obavljanja ljekarske djelatnosti, kao i pokriće za troškove pravnog savjetovanja, advokata i vještačenja u disciplinskom, prekršajnom ili krivičnom postupku.

Osiguranje za sve zdravstvene radnike

„Sigurna profesija“ je proizvod koji je namijenjen ne samo zdravstvenim radnicima koji su u radnom odnosu ili obavljaju samostalnu djelatnost, nego i zdravstvenim ustanovama, koje žele obezbjediti zaštitu za svoje uposlenike i obezbjediti kontinuitet poslovanja firme. Proizvod je posebno koristan u neizvjesnim vremenima jer pruža osiguranje profesionalne odgovornosti i pravne zaštite u slučajevima, na primjer, pokretanja postupka zbog profesionalne pogreške doktora ili zdravstvenog osoblja koji mogu rezultirati velikim finansijskim gubicima. Osigurati se mogu doktori medicine, doktori stomatologije, medicinsko osoblje, farmaceuti i pripadnici drugih srodnih zanimanja.

Prve štete već isplaćene

Iako je UNIQA uvela „Sigurnu profesiju“ na tržište osiguranja neposredno prije pandemije, korisnici usluga ove osiguravajuće kuće, ljekari i stomatolozi, koji su prije proglašenja pandemije sklopili ugovor o osiguranju koji uključuje rizik finansijskog gubitka u slučaju prekida rada, već su imali priliku da se uvjere u opravdanost i  benefite osiguranja i u slučaju pandemije, sa isplatom šteta po tom osnovu. Odštete su isplaćene privatnim doktorima i vlasnicima specijalističkih ordinacija u Banja Luci, Sarajevu i Živinicama koji su pretrpili gubitak prihoda uslijed prekida rada zbog pandemije koronavirusa. Zahvaljujući UNIQA osiguranju, pomenuti doktori mogu lakše prebroditi trenutnu situaciju i umanjiti negativne posljedice pandemije u narednom periodu.

Sve informacije o „Sigurnoj profesiji“ dostupne su putem dežurnog telefona 061 723 842, e-maila Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. ili na web stranici kompanije www.uniqa.ba.

Opširnije...

Прим. Др Драган Војводић - живот по Хипократовој заклетви

Ријетко, али ипак понекад, роде се, и међу нама живе, људи путокази. Они нас усмјеравају на прави пут, увијек имају прави одговор на сва питања, прихватљив за све. Разумију друге и када их други не схватају, и имају способност да препознају доброту и људске вриједности, када их други не виде. И најважније, имају осјећај праведности и спремност да се жртвују. Звучи готово нестварно, али они заиста постоје. А имати такве људе у својој средини незамисливо је благо и велико бреме. Уз њих сви добијају, али поредећи се са њима схватамо колико смо мали, колико мана имамо и колико се морамо трудити да их исправимо. Па још када је такав човјек доктор, останемо у невјерици пред снагом њихове доброте и спремности да помогну. Јесу ли то људи или душе анђела у људском лику.

За два човјека знам да су понављала исту сентенцу „Будимо људи и живимо као људи“, патријарха Павла и др Драгана Војводића. Први је својом благошћу и топлином ширио хришћанску мисао и екуменску љубав, а други је топлином своје душе, добротом, њежношћу, знањем, поштењем, праведношчу, честитошћу и радошћу коју је доносио са собом, лијечио болесне и исцрпљене и бескрајно давао себе до изнемоглости, уливајући повјерење и наду. Милосрђе, добровољна и својевољна помоћ некоме ко се нашао у тешкој и незавидној ситуацији, тако јасно описује његову личност. Даћу ти све, не тражим ништа, само буди човјек. Са тим увјерењима се родио, био васпитаван, са њима је живио и дисао. Са тим увејрењима је и отаџбински рат прошао груди окићених Орденом крста милосрђа за изузетне заслуге према држави. Тако му је пристајао. Истински патриота, и након рата се као народни посланик борио за праведност, једнакост и достојанствен и поносан живот свога народа.

Такав човјек и доктор имао је једну ману, или можда тешко схватљиву врлину. Никада себи самом није био на првом мјесту. Породица му је била светиња, пријатељство храм поштовања и љубави, посао света дужност, колеге браћа и сестре, а дата ријеч заклетва. Баш такав и никакав другачији је био.

Рођен у својим вољеним Врбљанима крај Рибника, заљубљен у Сану која тече поред куће, рано је морао напустити родни дом. Медицину је завршио у Сарајеву, специјализацију из интерне медицине у Бањој Луци, субспецијализацију из нефрологије у Новом Саду. Са поносом је истицао да ради у Универзитетском клиничком центру Републике Српске, да има супругу паметнију од њега и честиту и добру дјецу, за коју је желио срећнан и сигурнан живот у својој земљи.
И сада, видим га испред бисте Хипократа у Атини, како стоји љутит и благ у исто вријеме, са питањем гдје су доктори били тада, а гдје смо сада. Колико једна идеја може бити снажна и готово генетски уткана, да и након толико времена постоје доктори који живе по Хипократовој заклетви. А он је био њено утјеловљење.

Наш вољени колега, прим. др Драган Војводић, живећи по Хипократовој заклетви, изгубио је живот у борби са болешћу, али је извојевао све друге побједе. Освојио нас је својом добротом, лијепим понашањем и васпитањем, честитошчу, топлином и благошћу. Оставио нам је у спомен свој примјер да је бити човјек у свакој прилици највећа обавеза и најплеменитија врлина. Човјек и доктор путоказ. Срећне ли породице у којој је поникао и части за нас који само са њиме радили. Почивај у миру, у заслуженом одмору, за који није било времена за живота. А ми те никада нећемо и не можемо заборавити.

Проф. др Властимир Влатковић

Opširnije...

Проинтер наградио сјајне идеје: Изабрана најбоља ИТ рјешења за борбу против короне

Миљан Сикимић и Божо Бјековић освојили су прву награду од 1.500 КМ на првом онлајн hackathonu у БиХ посвећеном борби против коронавируса, који је организовала компанија Проинтер ИТСС.
Петочлани жири тај двојац је наградио за осмишљену мобилну апликацију која би помогла у проналажењу особа које су биле у контакту са зараженима, али и за необичан начин да уз помоћ скенирања QР кода мобилним телефонима, грађани покажу одговорност и поштовање правила “остани код куће”, за шта би најревноснији били и награђени.
 
Слично рјешење понудио је и Бојан Јанковић, који је завршио на трећем мјесту и са наградом од 500 КМ, јер је, према процјени жирија, у нешто мањој мјери осмислио надоградњу самог пројекта.
 
Другопласирани Александар Шаровић понудио је рјешење које доприноси ублажавању посљедица економске кризе.
 
Из компаније Проинтер поручују да ће бар једно од награђених рјешења у најкраћем периоду бити  имплементирано.
Потенцијал свакако имају и остале пристигле идеје, па жири у чијем је саставу осим ИТ и маркетинг стручњака био и предсједник Коморе доктора медицине Републике Српске, није имао лак посао.
– Стигло нам је 39 рјешења међу којима је заиста било сјајних идеја. Колико је било тешко изабрати најбоље свједоче рјешења која су рангирана као четврто и пето, а у којима су такмичари понудили опцију која би у борби против коронавируса помогла најрањивијим групама, прије свега особама са инвалидитетом, као и рјешење из области едукације основаца, средњошколаца и студената – каже Мирјана Јукић, маркетинг менаџер компаније Проинтер ИТСС.
Према утврђеним правилима, учесници Hack&Solve Weekend hackathona били су у обавези да доставе оригинална рјешења доступна само предлагачу и организатору.
Циљ је био осмислити рјешења из области опште информисаности и менталног здравља, утицаја пандемије на друштво и привреду, едукације на сва три нивоа образовања и очувања здравља и сигурности здравствених радника.
Opširnije...

Log in